Подизање бране и градња система Грошничког водовода, сматра се највећом и најважнијом комуналном инвестицијом Крагујевца у периоду између два рата.
Изградњом прве лучно-гравитационе бетонске бране дуге 180 и високе 40 метара, настало је Грошничко језеро, прво вештачко језеро у Краљевини Југославији, намењено водоснабдевању Крагујевца. Уједно је изграђена и мала хидроцентрала за потребе постројења, као и нова водоводна мрежа у граду. Изграђено је 86 уличних чесама и дозвољено прикључивање зграда и установа.
Грошнички систем је грађен од 31. јануара 1931. до 29. новембра 1937. године. Само језеро је дуго 1750 м и има површину од 22 ха и прво је вештачко језеро у Србији.
Jезеро се први пут напунило током зиме 1937/38. Вода захваћена из Грошничког језера морала је да се пречишћава, па је изграђено и постројење за пречишћавање.
Технолошки поступак пречишћавања је класичан. Филтрирање се обавља на брзим пешчаним филтерима, а дезинфекција се обавља хлором. Вода се користи од 1.априла 1938.године.